Postoji nekoliko načina dobijanja etarskih ulja. Najčešće se koristi parna destilacija. Ali i drugi načini se često koriste. Saznajte više o metodama kao što su hladno presovanje, ekstrakcija, CO₂-ekstrakcija i enfloraž.

Osnovni princip destilacije je jednostavan. Voda isparava, a potom se smesta hladi, odnosno kondenzuje. Međutim, za ekstrakciju etarskih ulja, potrebno vam je mnogo osećaja i precizno znanje o odgovarajućem pritisku, odgovarajućoj temperaturi i dužini celog procesa, tako da ovo znanje zaista predstavlja pravu umetnost.

U kontejner (alambik) koji se sužava naviše, stavlja se biljni materijal na rešetku ispod koje se nalazi (izvorska) voda koja ključa. Usled toplote i pritiska koji se tako proizvodi, vodena para mehanički cepa sićušne mirisne molekule. U hladećim spiralnim cevima, para koja koja se podiže naviše momentalno se hladi i kondezuje. Ovaj kondenzat koji se naziva hidrolat, zajedno sa etarskim uljem koje se obično taloži usled niske gustoće na površini, uliva se u drugi sud (florentinska vaza). Odatle mogu da otiču uz pomoć odvodne česme, koja je postavljena na odgovarajuću visinu. Postoje, međutim, etarska ulja koja su teža nego voda i iz tog razloga potonu na dno. U tom slučaju, odvodna česma je smeštena prilično nisko na florentiskoj vazi.

Etarska ulja se filtriraju i pakuju u staklene posude. Zatim se ventiliraju nekoliko dana u skladištu, bez zatvarača, a posle toga se odmaraju u hladnim, dobro ventilisanim podrumima, kako bi mogla da razviju svoja karakteristična mirisna svojstva.

Temperatura i pritisak se moraju vrlo pažljivo nadzirati tokom procesa destilacije, a iskusan majstor destilacije dobro poznaje karakteristike obrade različitih biljnih vrsta. Generalno, temperatura ne treba da prelazi 100 stepeni Celzijusa; pritisak treba da je tek malo viši od atmosferskog pritiska. Vreme destilacije je uvek duže od jednog sata, i može da potraje čak 100 časova, kao što je slučaj sa sandalovim drvetom.

Ovaj izuzetno nežni proces se koristi isključivo za proizvodnju ulja od kore citrusa: kora citrusa, pomorandžina kora, bergamot, tangerine, grejpfurt, limun, limeta (limeta se ponekad destiluje). „Ostaci“ od proizvodnje soka su veoma osetljivu na toplotu i stoga se presuju mehanički. Kada se spoljašnji sloj kore voća uništi, majušni kontejneri ulja se rasprše i parfem onda može da se sakupi u kontejnere.

Stoga, pulpa (meso voćke) i bela kora moraju da se pažljivo uklone pre presovanja, tako da smo fini, spoljašnji sloj kore ostane u kojem se dobro vide mesta (kontejneri) koji sadrže etarsko ulje. Onda se ova kora jednostavno cedi kad je sveža, a ponekad i u suvom stanju. Za vrhunski kvalitet, i danas se ovaj proces vrši ručnim presovanjem. Stoga, kod veoma dobrih etarskih ulja može često da se nadje malo sedimenta, ili trun voćne pulpe. Možete lako u vašem domaćinstvu da probate ovu proceduru čak i sa malim količinama uz pomoć dobro očišćene prese za luk. Postarajte se samo da koristite isključivo voćke koje nisu prskane, koje nisu stavljene u vosak i koje nisu obojene.

Neka visoko kvalitetna etarska ulja dobijaju se ekstrakcijom uz pomoć mnogih rastvarača. Najjeftiniji i, nažalost, najčešće korišćen metod je ekstrakcija uz pomoć sintetičkog, tečnog rastvarača heksana. U ovom procesu, heksan prolazi veoma polako kroz biljni materijal koji se nalazi na perforisanim pločama u zatvorenom vakumskom sistemu, čime se etarska ulja rastvaraju. Na kraju procesu, etarsko ulje i heksan su razdvojeni ponovo u vakumskoj destilaciji. Ipak 5 do 30 ppm (delova od milion) rastvarača ne mogu da se uklone, što otprilike odgovara jednoj kapljici u bazenu srednje veličine. Primena ovih „absolutnih ulja“, nastalih rastvaranjem uz pomoć heksana, u aroma lampama ili mikrodifuzeru je u potpunosti bezbedna. Na ovaj način, ostvaruju se velike prednosti u kvaliteti i lekovitom delovanju prilikom spoljašnjeg nanošenja, kao i u prirodnim kozmetičkim preparatima.

Od skora, na tržištu se nalazi i mali broj etarskih ulja najvišeg kvaliteta, 100% čista etarska ulja proizvodena CO₂ ekstrakcijom. CO₂ koji se koristi za ekstrakciju je prirodan uljendioksid, koji se u velikim količinama nalazi u prirodi, gas koji je suštinski i neizostavan sastojak sveukupnog ciklusa prirodnih procesa, Svima nam je poznat, jer se, primera radi, nalazi u mineralnoj vodi ili u soda pićima. Kada se boca zatvori, CO₂ prisutan u vodi je pod pritiskom i na taj način ostaje tečan. Ako bocu otvorite, ona u vidu mehurića izlazi iz vode. Ako ostavite bocu ili čašu otvorene suviše dugo, ugljendioksid će iščeznuti za kratko vreme. Ovaj proces se može iskoristititi. Ugljenična kiselina pod pritiskom u zatvorenom sistemu pretvara se u tečnost, kao i drugi gasovi. U zavisnosti od pritiska i rezultirajuće temperature, ovaj tečni CO₂ oslobađa isparive supstance i aktivne supstance iz medicinskog bilja. Temperatura ide do 40 ° C što sprečava da dođe do denaturacije osetljivih esencija. Zanimljivo je da je temperatura potrebna za ovaj proces, daleko niže nego za destilaciju.

Konačno, kada ugljendioksid odradi svoj posao, on se gubi ne ostavljajući ni najmanji trag u etarskom ulju. Tokom proizvodnje ne dolazi ni do problema sa izduvnim gasovima ili otpadnim materijama. Rezultat je etarsko ulje neverovatno dobrog, čistog kvaliteta.

Za kraj, opisujemo najstariji, najtradicionalniji, najprirodniji, ali nažalost takođe I najskuplji metod dobijanja etarskih ulja – enfloraž. Proizvodnja se radi ručno i stoga zahteva mnogo vremena i skupa je, što etarska ulja čini gotovo neprocenjivim. U postupku enfloraža, staklene ploče se prekrivaju mašću ili goveđom masnoćom, preko koje se ravnomerno poređaju latice. Zatim se stakleni ramovi ređaju u velike gomile. Masnoća vremenom apsorbuje mirise, kao i aktivna jedinjenja biljke. Kada latice uvenu, uklanjaju se i dodaju se sveže.

Ovaj proces se nastavlja dok se masnoća ne zasiti mirisima i aktivnim sastojcima i više ne može da apsorbuje bilo šta. Za ovo je potrebno otprilike 3 nedelje, u zavisnosti od biljne vrste. Nakon toga, masnoća se čisti od svih nečistoća. Dobijeni proizvod se naziva pomada. Ovo se zatim rastvara tokom približno 24 sata mućkanja u alkoholu. Ovo razdvaja etarsko ulje od bazne masnoće, nakon čega se ulje nežno skida sa površine (kao kajmak sa mleka). Varijacija ovog procesa se obavlja na drvenim ramovima pokrivenim pamučnim muslinom, natopljenim maslinovim uljem.

Tako dobijeni „absolut“ je visoko koncentrisan i poseduje veliku terapeutsku snagu. Zato se koristi vrlo štedljivo, u malim količinama. Kap u posudi sa vodom aroma lampice je dovoljan da ispuni sobu finim mirisom. Ali takođe i za upotrebu u prirodnoj kozmetici ili per os, ova etarska ulja su idealna.